Mladen Petrić: "Davati golove - to je nešto najljepše"

S desnog kraja Clubcafea u züriškom Hardturmu čuju se tri hrvatska glasa. Mladen Petrić, koji već četiri godine igra napadača u GC Zürich i u hrvatskoj reprezentaciji, i njegova dva kolege sjede za stolom nakon treninga. Razgovor se čini opušten i veseo, iako Mladen priznaje da je umoran nakon jučerašnje igre protiv Hajduka za kup Uefa.

Mladen, gdje si rođen i odrastao?
Rođen sam u Dubravama kod Brčkog u Bosni, a živjeli smo dvije godine u Vinkovcima. Onda sam s roditeljima došao u Švicarsku, u Neuenhof. Tu sam odrastao i završio školu.
Kada i zašto si se počeo baviti nogometom?
Počeo sam igrati kao mali sa starijim bratom. S pet godina sam počeo u klubu u Neuenhofu, iako je to još sve bilo kao hobi. S 15 godina sam promijenio klub i otišao igrati u Baden. Tada sam odlučio da hoću biti profesionalac.
Što te fascinira u nogometu?
To je teško reći. Nogomet, to je moj život. Pogotovo davati golove - to je nešto najljepše.
Kako i zašto si došao do GC Züricha?
Zašto? Ja mislim da je to zbog dobrih utakmica koje sam tada igrao sa švicarskom reprezentacijom do 16 godina. Tu su me gledali, nazvali i pitali hoću li doći u Grasshopperse. Ja sam to uvijek htio budući da su Grasshoppersi za mene uvijek bili najbolji klub u Švicarskoj.
Da ti se može ispuniti jedna želja, što bi to bilo?
Ali ne u nogometu? Da budem sretan u životu i da jednog dana imam familiju.
A tvoji ciljevi u nogometu?
Da jednom napravim transfer u jednu veću evropsku ligu. Najradije bih otišao igrati u Španjolsku, u neki veći klub.
Pored kojeg igrača bi najradije odigrao utakmicu?
Trenutno niti jednog. Prije dvije-tri godine je moj veliki uzor bio Davor Šuker. S njim sam htio igrati u reprezentaciji.
Kako si se odlučio igrati za hrvatsku reprezentaciju?
Mislim da s hrvatskom reprezentacijom imam bolje perspektive i više šansi da nešto uspijem. Po mom mišljenju je hrvatska reprezentacija bolja od švicarske i ima više šanse da se kvalificira za evropsko ili svjetsko prvenstvo.
Gdje i za koga radije igraš - za Hrvatsku ili Švicarsku?
Što se navijača tiče, ipak je ljepše igrati u Hrvatskoj, jer su tamo više fanatični. Tu u Švicarskoj dolaze na stadion i galame možda pet minuta, dok fanove u Hrvatskoj stvarno čuješ 90 minuta kako navijaju.
A što se tiče igrača u Hrvatskoj i Švicarskoj? Koje su razlike?
U Hrvatskoj sam igrao samo u reprezentaciji, a ne u klubovima. Ali u reprezentaciji je sasvim drugačije nego ovdje u Švicarskoj, jer ovdje imamo igrače odasvud. Teško je sa svima komunicirati i biti prijatelj kao što sam ja na primjer s Aleksom Mitreskim (koji sjedi preko puta za stolom). U hrvatskoj reprezentaciji su svi Hrvati i bolje se razumijemo.
U situaciji kao jučer, gdje sa švicarskom ekipom igraš protiv Hrvatske - kakve si imao osjećaje? Je li ti Hrvatska u tom trenutku protivnik kao i svaka druga zemlja, ili ipak nije?
Uopće nije isto. Nekako je lijepo igrati protiv Hrvata, pogotovo kad ih je pun stadion. Jučer sam za vrijeme utakmice razmišljao kako bih se osjećao da zabijem gol. Bilo bi onako nekako... komisch (nasmije se).
Jesi zadovoljan jučerašnjim rezultatom (1:1)?
Ne. Mi smo htjeli zabiti najmanje jedan gol, možda i dva. Ali također smo htjeli da ne primimo niti jedan. To je bilo vrlo važno i to nismo uspjeli, zato nismo zadovoljni. Sad će biti vrlo teško u Splitu da se kvalificiramo.
Znači ipak hoćeš pobijediti protiv Hrvatske?
Naravno. Ipak je to moja karijera.
Kako često ideš u Hrvatsku?
Idem svaku godinu, pogotovo ljeti na odmor. Ove godine sam bio u Splitu i Bolu.
Kao nogometni profesionalac nemaš baš puno slobodnog vremena. Kako to kombiniraš s izlascima i prijateljima?
Mislim da imam više slobode i vremena nego drugi ljudi koji rade. Treniramo ujutro u 10 i nekad poslije podne u 3. Tri do četiri puta tjedno imamo slobodno popodne. Ali nemam puno vremena za diskoteke jer nedjeljom često imamo utakmice, a prije utakmice ne smijemo izlaziti.
Što bi rekao hrvatskim mladima koji žive u Švicarskoj?
Važno je da se dalje tako ponašaju kao do sada. Mislim da su sada polako Švicarci promijenili mišljenje o nama. Prije ih je puno bilo protiv nas čim su čuli ime sa -ić na kraju. Mislim da su promijenili mišljenje zbog toga što smo mi tu pristojni.
U Splitu, a i na svakoj drugoj utakmici želimo ti sve najbolje. Najljepša hvala na ugodnom razgovoru.

Razgovor vodila Ivna Žic

Fußball ist mein Leben
Deutsche Kurzfassung des Gespräches zweier junger Menschen

Am 25. Sept. d. J., einen Tag nach dem Spiel GC - Hajduk (1:1) traf Ivna Žic im Cafe des Hardturmstadions
den Grasshoppersstürmer Mladen Petrić.
Der 22-jährige Petrić ist im Neuenhof/AG aufgewachsen und ist Schweiz/Kroatischer Doppelbürger. Er ist Stürmer in der kroatischen Nationalmannschaft und möchte einmal in einer großen europäischen Liga z.B. in Spanien spielen, wie er im Gespräch verriet. Sein großes Vorbild war Davor Šuker. Er wünscht sich auch, dass die Schweizer von der pauschalen Beurteilung der Menschen, dessen Familiename mit ić (itsch) endet endlich abrücken und eine differenziertere Betrachtungsweise an den Tag legen.
Ivna wollte von ihm wissen, ob er innerlich zerrissen ist, wenn er gegen eine kroatische Mannschaft antreten muss.
Überhaupt nicht, im Gegenteil. Es ist eigentlich sehr schön und aufregend gegen die guten kroatischen Fußballspieler einen Match auszutragen. Ich wüsste aber nicht wie mir zumute wäre, hätte ich gestern gegen Hajduk das Tor geschossen. Wahrscheinlich hätte ich mich irgendwie "komisch" gefühlt. Mit dem gestrigen Spiel bin ich nicht zufrieden und hoffe, dass GC im Rückspiel im Split besser spielt, sagte Mladen.
Bedeutet das, dass Du gegen Kroaten doch gewinnen möchtest?
Aber natürlich, GC ist mein Klub, Fußball ist mein Leben und das Schönste am Fußball ist das Toreschießen und das Gewinnen.
Lj.H.